Свети Јован Златоусти, архиепископ цариградски

Јован, зван Златоусти („златна уста“), рођен је око 347. у Антиохији у Сирији, као син Секунда и Антусе. Мајка удовица га је одгајила и послала да учи реторику код учитеља Либанија. После година монашког живота у планинама близу града, рукоположен је за ђакона, а касније га је епископ Флавијан рукоположио за свештеника, и постао је познат по беседама изговореним у Антиохији.

Године 398. цар Аркадије поставио га је за архиепископа константинопољског. Проповедао је против раскоши и злоупотреба на двору и у Цркви, и због тога су му непријатељи постали царица Евдоксија и патријарх александријски Теофил. Сабор код Храста збацио га је 403, а 404. прогнан је у Јерменију. Приморан да пешачи у једно још удаљеније место, умро је на путу у Команима у Понту 14. септембра 407.